RSS

Saopštenje o borbi za Pljevlja, Pljevaljska bitka, 1941

26 Jun

Ivan Milutinović komandant GŠ NOP odreda za Crnu Goru i Boku

SAOPŠTENJE GLAVNOG ŠTABA NOP ODREDA ZA CRNU GORU I BOKU OD 21. DECEMBRA 1941.g. O BORBI ZA PLJEVLJ A

O   POHOD U   N A   P LJ E V LJ A

Neka   bude   borba   neprestana! Neka  bude  što  biti  ne  može!

Razvoj  naših doskorašnjih partizanskih akcija  i potrebe naših  pretstojećih  oslobodilačkih  borbi   bile  su  postavile pred  nas  zadatak  da  u  toku  novembra  povedemo  akcije  u  Sandžaku. Prvi ciljevi tih akcija bili su: oslobođenje Pljevalja, povezivanje  sa  srpskim  i  bosanskim  partizanima  i  osiguranje zaleđa daljih  oslobodilačkih borbi  u  Crnoj  Gori.  Da  bi  mogao da  izvrši  ta j   zadatak,  Glavni  štab  Narodno-oslobodilačkih partizanskih odreda  za Crnu  Goru i Boku  naredio je  da  se  izvede dobrovoljna mobilizacija potrebnih vojnih  snaga.  Mobilizacija je izvršena i  naše  čete pošle  su sa pjesmom i  oduševljenjem  na  daleki  i  odgovorni  put.

Prema  tačno  utvrđenom  planu,  napad  na  Pljevlja  i  pljevaljska  utvrđenja trebalo  je  da  se  izvrši  1  decembra  u  4  sata izjutra.  Svima  jedinicama  bili  su  dodijeljeni  zadaci,  i  bataljoni su  se — u određeno vrijeme — počeli  primicati gradu. Neprijatelj nije znao čas našega napada,  ali  je  napad očekivao i  bio  je  u  pripravnosti.  Neke  naše  jedinice  bile  su  primijećene  oko  dva  i  po  sata  po  ponoći,  i  na  njih  je  otvorena  topovska, minometna, mitraljeska i puščana vatra. Ove jedinice prekršile su  naređenje da  ne  odgovaraju na  neprijateljsku  vatru i ne  otkrivaju same sebe. Tako je borba otpočela prije  nego što je trebala da otpočne, prije nego  što su sve jedinice mogle da  zauzmu svoje položaje.

No,  iako  su  naše  jedinice  primile borbu prije  nego  što je  trebalo,  iako  su,   usljed  toga,  neki  vodovi  bili   izloženi skupnoj  vatri,  a  drugi,  koji  još  nijesu  bili  stupili  u  borbu — strahu od te vatre i  njenog djelovanja, iako  je bilo četa koje su pobjegle od prvih plotuna, iako je bilo bataljona koji su zakasnili  sa  napadom  ili  nijesu  potpuno  izvršili  svoje  zadatke, iako je bataljon Jezero-šaranski na  samom početku borbe izgubio  svog  hrabrog  komandanta  Dušana  Obradovića  i  poli- tičkog  komesara  Vuka  Kneževića,  —  izvjesne  naše  jedinice, pred kojima su krčili put naši neustrašivi bombaši, prodrle su  u Pljevlja  i  zauzele kasarne, Oficirski dom,  Zatvor,  Vojni zkrug.  Električnu  centralu, Gimnaziju  itd.  Otpor neprijatelja bio je  očajnički odlučan,  vatra  nepriJateljskih  topova,  mitraljeza i  minometa  bila  je  strahovita,  ali  partizanske jedinice, koje su bile prodrle u grad — naročito herojski Lovćenski bataljon i dvije čete Jezero-šaranskog bataljona — prkosile su svojom hrabrošću neprijateljskoj očajničkoj odlučnosti i neprijateljskom  ognju  iz  topova  i  mitraljeza.

Oko 8  sati  prije podne veliki  dio  naših snaga  zahvatila je  čudna panika, i  one  su  počele  da se  povlače od  grada.  Tako je  još jednom djelovalo  ono  prokleto  nasljeđe  što su  ga  crnogorski ratnici dobili — ne od svojih junačkih djedova i očeva, nego od prodanih jugoslovenskih đenerala,  koji  su u  tragičnom proljetošnjem ratu  naučili vojsku  samo  da bježi  i da  se  „spasava  kud ko može“.  Juriši  na  utvrđenja  i prodor  u  grad  stali su  nas  vrlo  malo žrtava.  Ali,  panika  i  povlačenje  od  grada, tj.  „spasavanje  života“,  stalo  nas  je  nekoliko  stotina  života— vojska  se povlačila  danju, zemljištem koje je neprijatelj zasipao  strahovitim  ognjem.

Ali — panika i povlačenje,  nezauzimanje ili  neodržavanje položaja koji  su osiguravali  ili ugrožavali  naše jedinice  u gradu, prisilile su naše snage da  se povuku i  iz  Pljevalja.  To povlačenje takođe nas je stalo  mnogo žrtava. I tako se još jednom pokazalo  da  se pri smjelim  i proračunatim napadima  pš e mnogo manje nego pri bezglavim i samovoljnim „spasavanjima“ bjekstvom.  Neodlučne  jedinice  daju  neprijatelju  mogućnost  da bude  odlučan,  dezerterstvo  ne  vodi  samo  u  izdaju   i  sramotu nego  i  u  smrt.

I  tako,  naši  gubici  kod  Pljevalja  dostigli  su  broj  od 203  mrtva i 269  ranjenih.  Iz  Lovćenskog bataljona  poginula  su 73  borca,  ranjeno  je  oko  60;  iz  Jezero-šaranskog —  poginulih 52,  ranjenih  oko  40;  iz  Uskočko-drobnjačkog  —  poginulih  20, ranjenih  oko  30;  iz  Komskog  —  poginulih  10,  ranjenih  12;  iz..Bijelog  Pavla“ —  poginulih  14,  ranjenih  38;  iz  Zetskog  (Lješkopoljsko-lješanska  četa)   —   poginulih  9,   ranjenih   17;   iz ,,Peka Pavlovića“ — poginulih  oko  20,  ranjenih 30;  iz  Piperskog  — poginulih  3,  ranjenih  3;  iz  Pivskog  —  ranjenih  2;  iz Pljevaljske  čete  —  poginulih  2,  ranjenih  7.  Uspješni  nalet na  Pljevlja  ne  bi  mogao  da  bude  bez  ikakvih  žrtava,  ali  mi nikada ne bismo imali  ovoliko žrtava  da  smo  osvojili  grad i da nije bilo kršenja  naredaba,  da  nije  bilo nediscipline,  neodlučnosti, nepovezanosti, panike i dezerterstva — što  je bilo i  uzrok  i  posljedica  neuspjeha  naše  borbe.

Koji  su  glavni  razlozi  ovakvog  završetka  naše  sadašnje borbe kod  Pljevalja,  i  koje  su  pouke što  ih  možemo  izvući  iz naših  pogrešaka  i  neuspjeha?—  Glavni razlozi  i  glavne  pouke  su ove:  Odred  za  operacije u Sandžaku  bio je  sastavljen od  velike  množine ljudi  koji nijesu učestvovali u partizanskim borbama sa fašističkim okupatorom, — partizanske odrede, dakle, treba stvarati kroz akcije, i samo kroz akcije; naši bataljoni nijesu djelovali dovoljno disciplinovano, planski i odlučno, — potrebno je,  dakle, izgraditi željeznu disciplinu  u  partizanskim redovima, i ona će omogućiti pravilno izvođenje ratnih planova, izvršavanje naredaba,  povezano  i  odlučno   djelovanje;   naše  snage  potcjenjivale su snage neprijatelja ne  uzimajući u obzir  da okupator, radi štaba  divizije drži  u Pljevljima svoje  najodanije  trupe, i da će okupatora pomagati veliki broj  petokolonaša i  ustaša koji su dobjegli u grad sa oslobođene crnogorske, bosanske i hercegovačke  teritorije,  —  treba,  dakle,  biti  načisto  sa  tim  da naša borba, baš zato što je Narodno-oslobodilačka borba,  mora biti teška i  žilava,  i neprijatelj će  se  braniti  sve  očajničkije  ukoliko  se  više  približava  i  ukoliko  više  raste  narodna osveta;  starješinski kadar, naročito onaj birani na skupovima, nije se pokazao dovoljno odlučan, nije bio — kada je to trebalo — oštar i  bezobziran, — treba,  dakle,  potpuno  prekinuti sa praksom biranja starješinskog kadra; veliki dio ko- mandnog  sastava  izginuo  je  ili  je  onesposobljen  u  prvim  borbama,  što je  često  obezglavljivalo ili  obeshrabrivalo bojne  jedinice — treba, dakle, unaprijed spremati sposobne zamjene komandnog sastava, treba starješine čuvati za dužnosti koje su baš  njima namijenjene i  koje  baš  od  njih  zavise.

To  su  glavni  razlozi  našeg  neuspjeha  i  glavne  pouke  iz naših  neuspjeha  i  uspjeha  u  borbama  za  Pljevlja  i  oko  Pljevalja. Kažem o  — i   uspjeha ,  jer  mi  smo  imali  i  uspješnih borbi i poteza, jer  su nat e borbe  imale i  moraju imati  dobrih vojničkih  i  političkih  rezultata.  Neposredna  posljedica  naših  sandžačkih  borbi  jeste  oslobođenje  Nove  Varoši,  Sjenice i Goražda, jeste uspostavljanje veza  i saradnje  sa bratskim srpskim  i  bosanskim  partizanima.

Ali,  to  nije sve.  Naše snage zadale  su  neprijatelju snažne  udarce: ubijeno  je  i  ranjeno   preko   1000  neprijateljskih vojnika, zarobljena  su 84 vojnika i 4 oficira, uništene  su velike  količine  hrane i  ostalih potreba u  neprijateljevom Oficirskom  domu i  u  njegovim kasarnama,  uništeno  je  11  neprijateljskih  kamiona,  ubijeno  je  blizu  20  neprijateljskih  konja  i mazgi, ubijena  su  2  opasna  neprijateljeva  špijuna  (iguman Džarić   i   direktor  gimnazije   Dobrosav   Minić),   zaplijenjena   su 3  bacača mina,  1  mitraljez,  1 radio-stanica itd.

Ali  ni  to  nije  sve.   Naše   snage   otvorile  su  pljevaljsku tamnicu  i oslobodile mnogo narodnih  boraca. Mi  smo  pokazali kako se postupa  i  kako će  se  postupati sa  svim onima  koji  pokušavaj u  da  nas  odvoje  od  velikog  oslobodilačkog  slovenskogbarjaka, koji su — služeći okupatoru — doprinijeli našem neuspjehu, i  koji — služeći neprijatelju — pokušavaju da iskoriste naš prolazni neuspjeh i da se bace blatom na  sve naše dosadašnje pobjede  i  uspjehe.  Mi  smo  pokazali  napaćenom  sandžačkom narodu da ćemo se boriti za njegovu neprikosnovenu slobodu,  mi  smo pokazali  da  ćemo se boriti za  bratstvo  i  slobodu svih  porobljenih naroda Jugoslavije, mi  smo  pokazali  da  su za nas  granice Crne  Gore svuda gdje se  bije borba za slobodu.

To su naše skupocjene pouke za  sjutrašnje borbe,  za  naše borbe  neprestane,  za  naše  nove pobjede  i  naše  ljute  osvete, za junački pomen  našim  žrtvama,  za  slobodni  život  naše  djece, za čistoću naše junačke prošlosti, za veličinu naše srećne budućnosti.  Mi  nećemo  objesiti  puške  dokle  god  ne  ispunimo sveti  zavjet druga Josifa  Staljina: dok  ne omogućimo  svome narodu i  svima  narodima da  u  „punoj  slobodi  izgrađuju  u  svojoj zemlji  onakav  život  kakav  sami hoće“.  Neka  bude  što  biti  ne može,  neka  traje  borba  neprestana!

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na jun 26, 2013 in NEKATEGORISANO

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: