RSS

Pismo CKKPJ ( Kritika PKKPJ CG nakon napada na Pljevlja)

26 Jun

PISMO CENTRALNOG KOMITETA KPJ OD 22 DECEMBRA 1941 GOD. POKRAJINSKOM KOMITETU KPJ ZA CRNU GORU, BOKU I SANDŽAK

 

Dragi drugovi,

Primili smo vaše pismo od 7 decembra kao i niz drugih partijskih i ostalih materijala koje ste nam poslali zajedno sa tim pismom (materijal SKOJ-a, saopštenje br. 3 i 4, zapisnik sa vojnog savetovanja, pismo PK svim OK-ima i MK-ima u Crnoj Gori, Boki i Sandžaku itd.).

Iz svih tih materijala jasno se vidi da je Partija u po- slednje vreme postigla velike uspehe, kako u pogledu oru- žanih akcija protiv okupatora tako i u pogledu političkog uticaja u masama. Naročito su vaše vojne akcije pokazale da ste ispravili ranije greške i da ste prešli za sadašnje pri- like jedino pravilnim partizanskim oblicima vojne akcije. Uspesi koje ste u tom pogledu postigli nesumnjivo će dići ugled Partije, što je naročito važno posle neuspeha kod Pljevalja. Značajan vaš uspeh jeste isto tako i organizovanje crnogorske Narodne omladine, kod čega ste pošli pravim putem i pravilno razumeli opštu liniju CK Partije i CK SKOJ-a u pogledu rada među omladinom na sadašnjoj etapi.

No nije tako, nažalost, sa čitavim nizom drugih pitanja koja ste sasvim pogrešno postavili. U svom pismu od 7. decembra obećavate nam da ćete ispraviti „sve tragove ranijih grešaka“. No mesto toga, vi pravite druge, nove ultra — „leve“, još gore greške. Zaista je, drugovi, nedopustivo da se još dalje trni stalno ponavljanje grešaka, stalno padanje PK iz jedne krajnosti u drugu. Nažalost, padaju u te greške čak i drugovi koji su poslati od strane CK u cilju očuvanja pravilne političke linije CK. 

U čemu se sastoje te vaše nove političke pogreške?

1)  U pismu upućenom OK-ima i MK-ima vi kažete da su „partizanski odredi oružana sila Partije“. Takvo je shvatanje pogrešno. Partizanski odredi su oružana sila naroda, koji se bori za svoju nacionalnu slobodu protiv okupatora. Vaš stav daje partizanskim jedinicama usko klasno obeležje, što je nedopustivo u vreme kada naša Partija apeluje na sve iskrene rodoljubive elemente. Takav stav sužava političku i masovnu bazu nacionalno-oslobodilačke borbe. Čak i sada, kada je počeo već da se menja odnos snaga u međunarodnom političkom položaju u duhu jasnije klasne diferencijacije, preuranjeno je govoriti o partizanskim odredima uopšte u duhu gornjeg vašeg stava.

2)  U istom pismu pišete da ne treba partijske organizacije da sebi utvaraju da su one „jedino nadležne da naređuju izvođenje linije“. Takav stav ne znači ništa drugo nego poricanje rukovodeće uloge Partije. Partijska organizacija u Crnoj Gori odgovorna je za celokupno političko i vojno zbivanje u svojoj zemlji. A kad je ona odgovorna, onda to znači da je ona dužna da rukovodi i kontroliše sve i svaku akciju bilo kakvog karaktera. Partijske organizacije u stvari i jesu i treba da budu „jedino odgovorne za izvođenje linije“. Druga je naravski stvar kođim sredstvima i kojim putem Partija tu svoju rukovodeću ulogu i kontrolu obezbeđuje.

3)  U istom pismu vi kažete da Partija sme da se meša u vojne stvari samo putem svog pretstavnika u vojnim rukovod- stvima. I tu je uprošćen stav CK u tom pogledu i zato nepravilan. Pravilno je da se pojedini partijci i partiski funkcioneri ne mešaju u operativne planove vojnih partizanskih rukovodstava. No to nikako ne znači da ti planovi nisu stvar za koju je odgovorna partiska organizacija. Partizanski odredi su — kao svaka masovna organizacija — transmisija naše Partije do masa. Ukoliko će partijska organizacija obezbediti i pravilnost operativnih planova, kao i unutarnju političku čvrstinu tih jedinica, utoliko će biti tesnija povezanost Partije sa narodom, čija oružana sila su partizani. Rukovodstvo Partije u partizanskim odredima mora se dakle obezbeđivati ne formalnim „pretstavnicima“ Partije u vojnim rukovodstvima, nego pravilnim radom svakog partijca u partizanskim odredima, počev od partizana boraca u četi pa do komandanta i politkomesara. Nadležni partijski forumi treba da rukovode partijcima u partizanskim odredima, a ti treba u odredima da se staraju da će partijska linija biti pravilno primenjivana.

Vaš stav je isto toliko pogrešan kao što je pogrešan stav nekih partijaca koji misle da vojni operativni planovi mogu postati predmet dugotrajnih i praznih diskusija na partijskim sastancima. I jedan i drugi stav u stvari lišava Partiju rukovodeće uloge. Vašim stavom vi uspavljujete partijce, jer tobože „njih se vojne stvari ne tiču“, i skidate sa pojedinih organizacija odgovornost za način sprovođenja vojnih akcija koje se sprovode na njihovom terenu. Uzmite za primer način rukovođenja VKP(b), koje se ne ostvaruje formalnim, administrativnim „pretstavnicima“ nego budnom svakodnevnom kontrolom nad svima sektorima rada, pravovremenom signalizacijom svih nedostataka i grešaka odozdo gore, što omogućuje onda partijskim forumima da izvrše eventualne promene u ljudima ili druge mere.

Na kraju napominjemo da je pogrešno postavljanje posebnih partijskih „pretstavnika“ u partizanskim rukovodstvima. Istinski pretstavnik Partije je svaki partijac koji radi na ma kom sektoru u partizanskim odredima. Drugih formalnih „pretstavnika“ ne treba. A što se tiče političkog rada u odredima, pravilnost njegove političke linije obezbeđuju pored partijskih organizacija, i politkomesari, koje određuje Partija.

4)  U stvari, gornja vaša greška je samo jedan od oblika vanredno štetne tendencije da se partijske organizacije svedu na nivo pomoćnog organa partizanske vojne akcije. Ta se tendencija pokazuje i u vašoj politici kadrova. Vi ste čitave srezove takoreći evakuisali od partijaca i poslali u partizanske odrede (primer Lovćenskog bataljona, koji je sada tu). I, prema našem obaveštenju, čak i organizacioni sekretar PK jeste istovremeno komandant jednog partizanskog odreda. Vi ste doduše — kako se iz vašeg pisma OK-ima i MK-ima vidi — počeli tu grešku ispravljati ponovnim upućivanjem partijaca na teren, ali sve će te mere biti samo polovične dok ne razbijete štetnu osnovnu tendenciju, koja se pojavljuje i u samom PK-u.

5)   U pogledu izgradnje part. organizacije CK je napravio izvesne izmene u tome smislu da ćelije po četama jednog bataljona izaberu bataljonski biro koji će tek održavati redovnu partijsku vezu sa odgovornom part. organizacijom na terenu. Ta mera potrebna je iz praktičnih razloga. Obično je, naime, dolazilo do toga da partijske ćelije u četama, koje su bile po potrebi vojne akcije razbacane na udaljene terene, faktički nisu imale nikakve stalne veze sa bilo kojom partijskom organizacijom na terenu. A sami OK-i i MK-i dužni su da odrede jednog svog člana, koji će se brinuti za politički rad u četama.

6)  U istom vašem pismu vi pišete da „komunisti stvaraju — prema odluci CK KPJ — narodno-oslobodilačke odbore“. Tako je postavljanje skroz i skroz pogrešno. Ne stvaraju NOO komunisti, nego su oni izrasli iz narodno-oslobodilačkog ustanka kao organi borbe naroda. koje stvara sam narod od naj- boljih svojih sinova, onih koji su spremni da se bore protiv okupatora. Vaše postavljanje je sektaško i sužava politički masovnu bazu narodno-oslobodilačkih odbora. Već samo ime narodno-oslobodilački odbor pokazuje na širinu njihove političke baze.

7)  Da vi uopšte niste razumeli uloge narodno-oslobodilačkih odbora — uprkos pisanja „Borbe“, uprkos usmenih razgovora sa drugom M., uprkos iskustva iz Srbije itd. — dokaz je i drugi vaš stav u istom pismu prema kome su „narodno-oslobodilački odbori potčinjeni oružanim partizanskim jedinicama“ — počev od voda dalje. To je već sasvim nepismena politička greška. Vi, drugovi, uopšte niste razumeli da su narodno-oslobodilački odbori osnovna organizaciona forma preko koje se dižu mase na narodni ustanak, preko koje se ostvaruje političko rukovodstvo Partije u tom ustanku, preko koje narodne mase ostvaruju svoju demokratsku-revolucionarnu vlast pod rukovodstvom Partije. Oružane partizanske jedinice su, prema tome, oružani organ te narodne vlasti, a ne obratno — narodno-oslobodilački odbori organi partizanskih jedinica, kao što vi postavljate. Jasno je prema tome, da je isto tako pogrešna vaša tvrdnja da partizanski štabovi ili komande mesta imaju pravo da raspuštaju narodno-oslobodilačke od- bore ili čak da narodne straže, koje su samo organ narodno- oslobodilačkih odbora, mogu da zamene narodno-oslobodilački odbor. Zamislite vi samo šta bi odgovorili nekome, koji bi tvrdio da je sovjetska vlast u SSSR potčinjena Crvenoj armiji, a ne da je Crvena armija oružani zaštitnik sovjetske vlasti.

U stvari i ova najdublja politička greška izlazi iz istog korena kao i gornje. Ona znači likvidiranje rukovodeće uloge Partije. Pitanjem narodno-oslobodilačkih odbora treba da se bave partijske organizacije. Stvar njihovog rukovodećeg političkog rada jeste da se obezbedi njihovo pravilno funkcionisanje, njihova unutarnja čvrstina i pravilne mere u pogledu izgradnje pojedinih sektora vlasti. Imajte pred očima perspektivu da će se narodno-oslobodilački odbori gfetvoriti u buduće organe revolucionarne vlasti; svako potcenjivanje njihove sadašnje uloge značilo bi otežavanje buduće mobilizacije masa. Treba zbog toga najodlučnije suzbiti takva sektaška shvatanja i podići ulogu narodno-oslobodilačkih odbora i rukovodeću ulogu Partije u njima. Štabovi i komande mesta treba da daju narodno-oslobodilačkim odborima svu potrebnu pomoć, a osim toga treba preko komandi mesta, ali pod jedinstvenim rukovodstvom posebnog organa, da se ostvari unutarnja bezbednost i borba protiv pete kolone. Te funkcije — i pored toga, prirodno vojno-administrativne funkcije — jesu zadaće komanda mesta. Prirodno, da narodno-oslobodilački odbori i parizanske vojne vlasti treba da budu jedna celina sa zajedničkim ciljem — mobilisati sve snage naroda za konačnu pobedu.

Tu celinu treba da postigne i obezbedi pravilan partijski rad. Dakle, da ste vi imali pred očima rukovodeću ulogu Partije vi ne biste mogli postaviti pitanje u takvom obliku kao što ste ga postavili.

8)  U cilju dalje izgradnje narodne vlasti treba da se pristupi i u Crnoj Gori — ukoliko prilike dozvoljavaju — formiranju sreskih i okružnih narodnih odbora izabranih na konferenciji pretstavnika opštinskih narodno-oslobodilačkih odbora. Takvo proširivanje narodno-oslobodilačkih odbora učvrstiće narodnu vlast i olakšaće mobilizaciju materijalnih sredstava za front.

9)  U tom istom pismu pretite partijskim organizacijama da ćete ih bezobzirno „likvidirati“ ako neće da rade u duhu stava koji ste izneli. Napominjemo da su takve oštre pretnje sa likvidacijom čitavih organizacija, u slučajevima kada se radi samo o slabostima i propustima neke organizacije, potpuno nevaspitne pa čak i štetne. A sa druge strane, u tome pismu nema poziva za primanje novih isprobanih boraca u redove Partije, što je u sadašnjim prilikama apsolutno neophodno.

10) Sve te iste greške vide se i iz zapisnika vojnog savjetovanja na kome ste pored ostalog, raspravljali i o nekim partijskim pitanjima, iako tu nije bilo mesto za njih.

11)  U „Saopštenjima“ br. 4 ponovo govorite o budućem „narodnom ustanku“. Mi smo vam već u zadnjem pismu naglasili da je shvatanje narodnog ustanka u sadašnjim prilikama kao kratke i iznenadne oružane akcije urotničko, sektaško, nelenjinističko. Naša Partija ušla je, na čelu narodnih masa, u nacionalno-oslobodilački ustanak i vodi taj ustanak proširujući ga na sve nova područja, mobilišući sve šire mase. Radi se samo o pojedinim etapama u procesu narodnog ustanka. Važno je tu činjenicu jasno uočiti baš zbog pravilnog rukovođenja sadašnjim akcijama i pravilne raspodele snaga za buduće borbe.

12)  Vaša analiza poraza kod Pljevlja jeste jednostrana i ne dodiruje glavni uzrok poraza. Nije stvar u muslimanima koji su se jedJJIm delom čak prijateljski držali prema našim trupama. Stvar je u tome što je i to bio jedan od onih frontalnih napada koji su nam doneli već toliko poraza. Drug Tito je drugu M. nekoliko puta usmeno saopštio da bi takav napad bio težak, preuranjen, i zato je izdato naređenje Vrhovnog štaba da se taj napad ne izvrši. Trebalo je neprijatelja demoralisati čitavim nizom manjih i većih akcija na saobraćajnim linijama itd., a ne frontalno udariti na njegovu glavnu tvrđavu. Smatramo da odgovornost za poraz kod Pljevlja zbog toga nosi u prvom redu drug M.

To su dakle osnovne greške koje smo utvrdili na osnovu materijala koji ste nam slali. Iako su to najgrublje političke greške, one se ipak mogu brzo ispraviti. No vreme je da PK prestane sa večitim ponavljanjem takvih stvari, koje stalno ometaju partijski rad u Crnoj Gori. To treba istovremeno da shvatite kao poslednju opomenu, jer će CK u slučaju ponavljanja grešaka poduzeti i oštre administrativne mere.

Na kraju, još nekoliko opštih primedbi. Pobede Crvene armije otvorile su novu etapu u razvoju političkih prilika u svetu u duhu oštrije klasne diferencijacije. To se oseća i kod nas u sve većem ujedinjavanju svih reakcionarnih snaga protiv nas. Četnici svih boja otvoreno sarađuju sa Nedićem, Nemcima i Italijanima i nesumnjivo nas čekaju nove teške borbe sa domaćom reakcijom, a naročito sa velikosrpskim hegemonistima. Za našu Partiju postavljaju se novi zadaci: čvršće ujedinjavanje radničke klase sa sitn oseljač ki m masama, podizanje uloge Partije, snažnije popularisanje SSSR i socialističke izgradnje, unutarnje jačanje i proširivanje Partije, formiranje proleterskih, naših vojnih jedinica, koje će odlučujuće uticati na razvitak bojnih sukoba. U tom pogledu CK je napravio prii korak: baš je danas bila formirana Prva proleterska narodno-oslobodilačka udarna brigada, kao jezgro budućih sličnih formacija. Dodajemo da je zastava te brigade crvena sa srpom i čekićem. Ona, u stvari jeste oružana sila Partije. U tom duhu će trebati, uporedo sa razvitkom političkih prilika, i dalje raditi, no ne treba ni tu prenagliti. Formiranju takvih proleterskih jedinica sme da se pristupi samo posle prLthodnog odobrenja CK Partije. Sasvim ste pravilno učinili što ste sprečili formiranje bilo kakvih oružanih formacija osim partizanskih. U buduće treba još odlučnije istrajati na toj liniji.

U ostalim zemljama položaj se zaoštrava u istom smislu. U Srbiji su ostale naše jake jedinice i vode borbu protiv nedićevaca i četnika. Nemaca — prema neproverenim našim podacima — nema mnogo. Izgleda da ćemo uskork) biti u stanju pristupiti odlučnijem čišćenju Srbije. Naše jedinice uglavnom su sada reorganizovane i osposobljene za borbu. Moral jedinica je dobar.

22-XII-1941 g.                   Sa drutarskim pozdravom

CENTRALNI KOMITET KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE

T i T O

(M.P.)

P.S.  Prilažemo u informaciju pismo CK upućeno PK-u za Srbiju. Mnogi zadaci postavljeni pred partisku organizaciju u Srbiji važe i za vas.


 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na jun 26, 2013 in NEKATEGORISANO

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: