RSS

Dragiša Milosavljević: Šestodnev Jovana Egzarha

25 Jun

“Minajuture Andrije Raičevića”, Narodni Muzej, Užice, 2009

Šestodnevi ili heksaemeroni predstavljaju značajnu oblast srednjovekovne evropske umetnosti. To su homilije u prozi ili stihu koje su imale polazište u uvodnom delu Biblije, odnosno knjizi Postanja. Dva bitna elementa karakterišu srednjovekovne heksaemerone u evropskoj književnosti. Prvi je biblijski, kosmogonijski mit o nastanku sveta, s dopunom apokrifnih i mističnih tekstova i, drugi, pokušaj da se biblijsko tumačenje usaglasi s filozofskom argumentacijom antičke filozofije i književnosti. Heksaemeroni imaju naglašenu tendenciju da se stvaralaštvo antike misaono poveže sa srednjovekovnom i novijom literaturom. Posmatrano ste pozicije, ova književna vrsta predstavlja jedinstveno i gotovo usamljeno područje u evropskoj literaturi srednjeg veka. Mnogi književni rodovi nestali su ili su prerasli u neke druge s prvim znacima humanizma i renesanse. Heksaemeroni (šestodnevi), za razliku od drugih, neznatno su promenjeni.

Heksaemerone su pisali veliki pesnici srednjeg i novijeg veka. Vredi pomenuti samo neke pisce kao što su: Origen, Vasilije Veliki, Jovan Hrizostom, HipoliŠ, Eustatije, Prokopije, Pisida, Simeon Logošet, Jovan Egzarh, Teodor Prodrom, Zonara, Lakšancije, Alberš Veliš, Milšon, Petar Petrović Njegoš.

Jedno od najuspelijih i najorginalijih (ali po obimu najvećih) šestodneva jeste delo Jovana Egzarha, bugarskog pisca iz X veka. Staroslovenski original Egzarhovog Šestodneva je izgubljen, ali su sačuvani srpski i ruski prepisi. Srpskoslovensku verziju ovog rukopisa priredio je u drugoj polovini XIII veka Teodor Gramatik, na insistiranje Domentijanovo i posvećen je caru Simeonu. Na kraju ovog prepisa, u pogovoru, Teodor piše da je prepisao „ove knjige po naredbi i trudom svetoga i prepodobnoga oca našeg bogoumnog jeromonaha Domentijana, tada duhovnika hilandarske lavre i ljubimca svetih knjiga, a u istini govoreći velikog bogoljupca“.

Prepis Šestodneva Teodora Gramatika pisan po nalogu Domentijanovom nalazi se danas u Istorijskom muzeju u Moskvi. Pisan je na pergamentu lepim i čitkim slovima, a podeljen je po glavama prema danima stvaranja sveta. Uvodne reči Jovanovog sastava zaista blistaju kao pohvala tvorcu, lepom svetu i njegovom najlepšem stvorenju – čoveku.

„Kako se ne bi radovao onaj koji se raspituje i shvata zbog kogaje nebo suncem i zvezdama ukrašeno i zbog kogaje zemlja biljem, drvećem i cvećem iskićena i brdima ulepšana. Zbog koga sumore, reke i sve vode pune riba, kome suraj i samo ovo carstvo pripremljeni; i ako shvate da ni za koga drugoga nego za njih, kako se nebi radovali i veselili slaveći tvorca…“

Poznato je da je postojao jedan primerak Šestodneva u Patrijaršijskoj biblioteci u Sremskim Karlovcima koji je imao veliku književnu i umetničku vrednost i koji je, na nesreću, stradao u toku Drugog svetskog rata. Po svemu izgleda da je jedini preostali primerak upravo onaj koji se danas nalazi u Svetoj Trojici kod Pljevalja i delo je rasodera Gavrila i zografa Andrije Raičevića. Verovatno je nedostatak rukopisa ove vrste bio povod da se sredinom XVII veka prepisivanje i ilustracija Šestodneva Jovana Egzarha bugarskog poveri najboljim majstorima svoga doba u pljevaljskoj Svetoj Trojici.

                                                                           II

Ilustracije trojičkog Šestodneva razlikuju se od gotovo svih drugih poznatih minijatura ove vrste. Na tri lista nalazi se osam bojenih crteža od kojih je sedam u kružnim medaljonima sa žutim i crvenim krugovima i osmi izlazi iz postojeće sheme, odnosno prikazan je u formi pravougaonika. Za slikanje minijatura Šestodneva Andriji Raičeviću su verovatno, poslužili uzori koje je on imao ispred sebe sa nekog ruskog predloška. Scene Postanja su znatno pojednostavljene stipiziranim likovima, predelom, florom i faunom. Ta naivna interpretacija ipak nije de lo neukog i neobrazovanog provincijskog slikara, već je postojala svesna namera zografa da se biblijske metafore i predstave iz knjige Postanja prikažu u pojednostavljenoj formi, lako pristupačnoj i razumljivoj i onim društvenim slojevima iz njegovog okruženja, koji nisu često dolazili u dodir s l ikovnim predstavama ove vrste.

Na prvom listu, u dve scene, prikazan je prvi dan stvaranja sveta. U dva žuto uokvirena medaljona prikazan je Hristos Logos u obliku mladog krilatog anđela s ispruženim rukama u stenovitom predelu. Iznad njega je firmament u obliku duge koji simbolizuje odvajanje kopna od mora. To je i ilustracija biblijskogteksta: „U početku stvori Bog nebo i zemljui „Duh božiji je lebdeo iznad voda(I Mojsije, 1-2). Na drugoj je prikazan Hrist u sličnom položaju, raširenih ruku u istovetnom predelu u stavu blagoslova. Na trećoj ilustraciji na kojoj je isti Hristos Logos kao mladi anđeo prikazano je stvaranje nebeskog svoda i odvajanja mora od kopna. I to je ilustracija 43 biblijske reči: „I Bog načini nebeski svod i rastavi vode koje su bile pod svodom, od onih koje su bile nad svodom„, i Bog nazove svod nebom(I Mojsije, 7-8). Plave trake s obe strane ove ilustracije dižu se vertikalno i u vrhu se u polukružnoj formi spajaju, što je simbolično prikazano odvajanje vode od nebeskog svoda. Nebo je predstavljeno u obliku luka obojeno u istoj boji.

Četvrta minijatura trojičkog Šestodneva data je na jednoj strani u zelenom pravougaonom ramu, u kome je u kružnom crvenom okviru scena stvaranja flore na zemlji. To je ilustracija starozavetne rečenice: „I on reče: Neka zemlja pusti biljke da niču, koje se zelene i nose semenja, i voćke, koje rađaju na svoj način(I Mojsije, 1-11). Lik Hrista je istovetan prethodnim scenama. On stoji u sličnom predelu, a ispred i iza njega raste i izbija drveće i biljke. Ispod njegovih nogu naslikana je voda.

Poslednje dve minijature iz trojičkog Šesšodneva personifikuju peti i šesti dan stvaranja sveta. U plavom okviru u dve scene u krugovima Raičević je simbolično predstavio, u prvoj sceni stvaranje životinjskog sveta, i u drugoj stvaranje prvog čoveka, Adama. U prvoj, Hrist je u stojećem položaju u predelu s rastinjem i drvećem u stavu blagoslova, dok se oko njega nalaze ptice, životinje a u vodi ribe (/ Mojsije, 1. 20-21). U drugoj prikazan je isečak neba iz koga Hristos pruža ruke nagom, mladom Adamu kome udahnjuje život. Okolo je rastinje i drveće, a Hristos je prikazan na isti način kao i u prethodnim minijaturama s neznatnim izmenama.

Ciklusi Stvaranja sveta na mozaicima Sicilije i Venecije značajno se razlikuju. Ali, u Genezisu mozaičari su umesto Jahvea predstavili Hrista s kosom i bradom. I u katedrali u Monrealu umesto Boga oca predstavljen je Isus Hrist s kosom i bradom, istina bez natpisa i krsta u nimbu. Bog je u Monrealu predstavljen na kosmosu-kugli, sa svitkom u levoj ruci i desnom u stavu blagoslova

Raičevićeve minijature po svemu odgovaraju uzoru koji je imao i koga se do izvesne granice pridržavao. To su ruske minijature iz neke rukopisne knjige kojih je u njegovom vremenu svakako bilo u našim manastirima i prepisivačkim radionicama. U minijaturama Šestodneva Andrija Raičević je izgradio prepoznatljiv stil bojenog crteža u kojem je njegovo ugledanje na uzor bilo u onoj meri u kojoj nije dovođena u pitanje ideološka poruka i smisao minijature Šestodneva. Kada crta i boji Adama, mladog i nagog, on se u svemu pridržava i nekih erminija koje je svakako čitao ili ih je i sam imao. U Vodiču kroz slikarstvo od monaha Dionizija iz Furne33, s delovima iz znatno starijeg perioda, jasno su naznačene norme i granice vizantijske umetnosti kojih su se slikari dužni pridržavati. Vodič kroz slikarstvo jasno ističe slikanje Adamovo: „Adam, mlad, golobrad, uspravljen, nag. Gospod Bog ispred njega, okružen bleštavom svešlošću, podržava ga levom rukom“.

Orginalnost naivne interpretacije minijatura iz troičkog Šesšodneva Andrije Raičevića, zatim, lepota i jednostavnost kao i stilska osobenost bile bi najsažetije odlike ovih ilustracija. To je i uvod u znatno komplikovanije scene iz Kozmine topografije u kojima se može zaključiti da je njegov stil već bio formiran i da je na svakom sledećem bojenom crtežu, Raičević ostavljao prepoznatljiv trag.

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na jun 25, 2013 in NEKATEGORISANO

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: